Ivrea je opština koja se nalazi nedaleko od Torina. Karakteriše je prisustvo mnogih crkava i preseca je reka Dora Baltea. Ovo mesto je najpoznatije po tome što se u njemu održava poseban karneval.
U pitanju je karneval pomorandži tokom kojeg tri dana, od nedelje do pokladnog utorka, građani daju život pravoj borbi pomorandžama na glavnim trgovima grada. Na ulicama se slavi i javlja se izazov kakav se teško može naći drugde. Postoji devet timova. Svaki tim zauzima određeno područje grada. Pešaci nose samo jakne i pantalone sa bojama svog tima. Oni bacaju pomorandže na protivnike koji prolaze na konjskim zapregama. Za razliku od pešaka, bacači narandže na zaprežnim kolima, nose uniformu sačinjenu od kožne maske i štita na telu. Broj konjskih zaprega varira iz godine u godinu, ove godine ih ima više od pedeset. Svaki tim ima svoju istoriju, boje i grb. Na kraju karnevala komisija ocenjuje koja ekipa je bila najbolja i njoj se dodeljuje nagrada. Ono što karakteriše ovu tradiciju je da, čak iako je u pitanju proslava, konkurencija i želja za pobedom su očigledne kod svih učesnika: Epurejci (građani Ivree) čekaju na ovaj događaj cele godine. Za njih je karneval veoma značajan događaj.
Ali kako je nastala ova tradicija i zašto je toliko važna za stanovnike ovog mesta? Za Epurejce je ona sinonim za slobodu. Prema legendi, markiz od Monferata koji je u trinaestom veku decenijama iskorišćavao stanovnike ovih krajeva čineći ih porobljenijim i siromašnijim, konačno je proteran zahvaljujući pobuni hrabre ćerke vodeničara, Violete. Ona je bila verena i nije htela da se pokori jus primae noctis (pravo feudalca da zameni njenog muža u noći venčanja), koji je tiranin nametnuo svim nevestama. Uspinjući se na zamak, ona ga je ubila i izazvala narodnu pobunu koja je zauvek uništila simbolično mesto tiranske moći. Bitka narandži stoga podseća na ovu pobunu. Narod bacača narandži koji pešače, bez ikakve zaštite, bore se pomorandžama protiv tiranske vojske koju predstavljaju strelci na konjskim zapregama.
Violeta predstavlja ključnu figuru ovog karnevala: ona predstavlja hrabrost. Svake godine, počev od 1858. godine, među mladim nevestama Ivree bira se devojka koja je predstavlja. Njen identitet je sakriven do karnevalske subote, kada se ljudima predstavlja sa balkona gradske kuće u večernjim satima. Ona nosi belo jer je simbol čistote i za vreme karnevala se prikazuje na zlatnim kočijama kao znak pobede. Ovo priznanje koje ljudi iz Ivree daju herojskom liku Violete ne bi trebalo da bude iznenađenje. Zahvaljujući njoj, mnoge generacije su mogle da žive slobodne.
Ovo nije bacanje hrane. Koristi se voće koje nije dobro za jelo i dolazi uglavnom iz Kalabrije, delom sa Sicilije. Na kraju svega kada se pokupi sa zemlje voće se ubacuje unutar specijalnih rezervoara za sakupljanje otpada gde onda postaje kompost koji je namenjen za poljoprivredu. Sve se posebno obrađuje i postaje prirodno đubrivo za poljoprivredno zemljište, cvećarstvo, obnovljive izvore energije i biometan.
Hiljade turista dolazi svake godine iz cele Italije i sveta da učestvuju na ovom karnevalu. Oni se mogu prepoznati po tome što obično nose frigijsku kapu, crvena kapa u obliku čarape, koja simbolizuje slobodu i idealnu privrženost pobuni. Takođe označava da ne učestvujete direktno u bacanju pomorandži, da niste deo nijednog tima, a samim tim i da imate manje šanse da budete pogođeni. Ako volite adrenalin i ne plašite se da vas pogodi pomorandža, postoji i mogućnost da se turisti registruju za jedan od devet okruga i pomognu svom timu da pobedi.